Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Laboratorija za kristalografiju

RGF

O nama | Članovi | Raspoloživa aparatura | Istorijat

O nama

Članovi Laboratorije i Katedre za kristalografiju Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prvenstveno se bave proučavanjem minerala i novih, prirodnih i sintetičkih materijala, savremenim kristalografskim metodama. Istovremeno, to je danas jedino mesto u Srbiji gde se studira kristalografija na trogodišnjim osnovnim akademskim studijama i dvogodišnjim master akademskim studijama u okviru 13 kristalografskih predmeta. Doktorske studije iz kristalografije traju tri godine, uključuju 7 kristalografskih predmeta, a po završenim studijama stiče se zvanje doktora nauka iz uže naučne oblasti „kristalografija”.

Članovi

Ljiljana_Karanovic

Dr Ljiljana Karanović

Profesor emeritus
ljkaranovic@rgf.bg.ac.rs

  • Kristalografija
  • Rendgenska difrakcija na polikristalnom materijalu i Ritveldova analiza
  • Rendgenska strukturna analiza
Aleksandar_Kremenovic

Dr Aleksandar Kremenović

Redovni profesor
akremenovic@rgf.bg.ac.rs

  • Fizika i hemija čvrstog stanja
  • Rendgenska i neutronska difrakcija monokristala i polikristala
Aleksandra_Rosic

Dr Aleksandra Rosić

Vanredni profesor
aleksandra.rosic@rgf.bg.ac.rs
srsasa@gmail.com

  • Optička ispitivanja kristala u propuštenoj svetlosti
  • Rendgenska analiza minerala i drugih polikristalnih materijala
  • Primenjena kristalografija (keramički materijali, cementi, pigmenti, arheološki materijali)
Predrag_Vulic

Dr Predrag Vulić

Docent
predrag.vulic@rgf.bg.ac.rs

  • Kristalografija i kristalohemija
  • Rendgenska difrakcija praha i monokristala
  • Rendgenska strukturna analiza i Ritveldova metoda
 Sabina_Kovac_P

Dr Sabina Kovač

Naučni saradnik
sabina.kovac@rgf.bg.ac.rs

  • Rendgenska strukturna analiza monokristala i rendgenska difrakcija praha
 Predrag_Dabic

Predrag Dabić, mast. geol.

Istraživač-saradnik
predrag.dabic@rgf.bg.ac.rs

  • Rendgenska strukturna analiza monokristala i rendgenska difrakcija praha

Raspoloživa aparatura

  • Automatski četvorokružni rendgenski difraktometar za monokristal Syntex P1.

[metaslider id=1147]

  • Automatski rendgenski difraktometar za prah Philips PW1710.

[metaslider id=1152]

  • Automatski rendgenski difraktometar za prah Rigaku Smartlab.

[metaslider id=1153]

  • Visokotemperaturna komorna peć Carbolite CWF 1300.

carbolite

Istorijat

U XIX i početkom XX veka kristalografija se u Srbiji razvijala u okrilju mineralogije. Prvenstveno su se proučavale geometrijske i optičke osobine kristala. Najveći doprinos razvoju kristalografije i mineralogije u to doba dali su profesori Velike škole, koja je kasnije prerasla u Univerzitet u Beogradu. To su bili Jovan Žujović (1856-1936), Sima Lozanić (1847-1935) i Sava Urošević (1863-1930). Univerzitetski udžbenici Save Uroševića „Geometrijska kristalografija” iz 1903. i „Fizička kristalografija” iz 1910. godine svedoče o dugoj tradiciji podučavanja kristalografije u Srbiji. Značajan napredak postigao je Svetolik Stevanović (1869-1953), koji je prvi uveo kristalografske metode za proučavanje minerala. Koristeći kristalografska merenja odredio je bližnjenje i monokliničnu simetriju auripigmenta, As2S3, i o tome objavio rad 1904. godine.

Intenziviranje i proširenje obrazovnog i naučnoistraživačkog rada na polju kristalografije počinje 1946. godine postavljanjem Stojana Pavlovića (1903-1981) za šefa i Ilije Krstanovića (1927-2011) za asistenta iz kristalografije 1951. godine, na Mineraloško-petrografskom zavodu gde su kristalografska istraživanja u Srbiji započela. Prvi kurs iz kristalografije na Univerzitetu u Beogradu uveden je 1952. godine na Katedri za mineralogiju i petrografiju formiranoj iste godine u oviru Mineraloško-petrografskog zavoda. U toku sledećih nekoliko godina konstruisana je prva rendgenska aparatura za kristalografska istraživanja, a ubrzo zatim određena je i prva kristalna struktura minerala cirkona, ZrSiO4 (Krstanović, I. R., Redetermination of oxygen parameters in zircon (ZrSiO4), 1958, Acta Crystallographica, 11, 896-897). Nedugo zatim na Katedri za mineralogiju i petrografiju počinju da rade dva mlađa saradnika: 1956. za asistenta je izabrana Gordana Radukić, koja se specijalizuje u oblasti metoda optičke kristalografije i proučava minerale iz grupe liskuna, a 1959. za stručnog saradnika za rendgensku kristalografiju postavljen je Stevan Đurić.

Rudarsko-geološki fakultet formiran je 1962. godine, a u okviru fakulteta Katedra za mineralogiju i kristalografiju, kojom rukovodi Stojan Pavlović. Ilija Krstanović je 1961. godine odbranio doktorsku tezu pod naslovom „Rendgensko ispitivanje strukture minerala grupe cirkona i monacita”. To je bila prva odbranjena doktorska disertacija iz kristalografije na Univerzitetu u Beogradu.

Nedugo posle formiranja Katedre za mineralogiju i kristalografiju na RGF-u, već 1963. godine, uvode se novi predmeti, a Laboratorija za kristalografiju nabavlja nove aparate: automatski rendgenski difraktometar za monokristale SYNTEX P1 i rendgenski difraktometar za polikristalne uzorke PHILIPS PW 1710. Početkom sedamdesetih godina sa novom opremom i računarima većih kapaciteta, kao i kadrom obrazovanim u prethodnom periodu, naglo raste značaj i obim kristalografskih istraživanja, kako fundamentalnih, tako i primenjenih. U okviru fundamentalnih istraživanja, koje se odvija na Katedri za mineralogiju i kristalografiju RGF-a postignuti su značajni rezultati. Uspešnom međunarodnom saradnjom ostvaren je evropski nivo istraživanja o čemu svedoči više naučnih radova iz ove oblasti objavljenih u renomiranim naučnim časopisima. Na Katedri se obrazuju i istraživači koji posle odbranjenih magistarskih i doktorskih teza nalaze svoje mesto i na drugim univerzitetima i u industriji.

Godine 1973. u zvanje asistenta za predmet „Kristalografija” postavljen je Radovan Dimitrijević (1947 − 2010), 1974. godine počinje da radi Ljiljana Karanović, a 1988. godine za asistenta pripravnika izabrana je Aleksandra Rosić. Reorganizacijom Rudarsko-geološkog fakulteta 1991. godine formiran je Institut za mineralogiju, kristalografiju, petrologiju i geohemiju, a u okviru Instituta četiri katedre, od kojih je jedna Katedra za kristalografiju. Od osnivanja samostalne Katedre za kristalografiju, razvijaju se rendgenska, optička i geometrijska kristalografija. Početkom devedesetih počinju da rade Aleksandar Kremenović i Irena Petrović-Prelević.

Grupa na Rudarsko-geološkom fakutetu sada radi pod rukovodstvom Ljiljane Karanović, šefa Katedre za kristalografiju i sekretara SKD u periodu od osnivanja 1992. do 2003. godine. Članovi Katedre za kristalografiju sada su Aleksandar Kremenović, predsednik SKD u periodu od 2006. do 2010. i Aleksandra Rosić, sekretar SKD u periodu od 2003. do 2013. godine. Naučni saradnik, Predrag Vulić, koji je doktorirao 2010. godine u Inzbruku, angažovan je kao nastavnik na doktorskim studijama, dok su istraživač-saradnik Sabina Kovač i istraživač-saradnik Predrag Dabić angažovani doktorandi na projektima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.